“Svu muku tvoju, napor crnog roba,
Poješće silni pri gozbi i piru…
A tebi samo, ko psu u sindžiru,
Baciće mrve ….. O, sram i grdoba ! ….
A. Šantić
„U euforičnoj atmosferi proslave Dana Vrbasa, dupke punoj sali zvanica, uglednih građana koji su stajali sa strane, prikazan je naučno fantastični film o uspesima i pregnućima koja su obeležila Vrbas u proteklih godinu dana kad su se na istoj pozornici prikazivala Potemkinova sela.
Namerno ili slučajno nije bilo reči o potonuću drumskog Titanika, javnog preduzeća za prevoz putnika, koji u svom scenariju u svim elementima ispoljava užase horora.
Horor doživljavaju zaposleni koji bez primljenih 11 zarada treba da razmišljaju o dobrobiti učenika, studenata, radnika, građana ….. Кome su ti ljudi položili zakletvu da su im svi važniji od njihovih porodica, dece i roditelja …. I ko je to njima ukazao poverenje na izborima pa da sva krivica padne na njih što je 28. novembra obustavljen saobraćaj. Salva optužbi na račun zaposlenih upućena je od opštinskih moćnika , koji smatraju da je trebalo da postoji dogovor između menadžmenta i radnika, a ne da 40 zaposlenih odjednom tuži firmu. Poznato je da menadžment javnih preduzeća postavlja lokalna samouprava, pa kad isti ispolji nemoć i nesposobnost onda bivaju unapređeni u savetnike, ili budu raspoređeni na druge “važne“ funkcije.
Skoro dve godine predstavnici sindikata u ovom preduzeću pokušavaju da skrenu pažnju lokalnoj samoupravi na probleme, da traže pomoć, da zajednički iznađu rešenje.
Na sastancima je bivši predsednik opštine “koga sve rane svoga roda bole“ uglavnom pričao o svom “prepoštenju“ i u pravedničkom gnevu bacao hemijske olovke po kancelariji, a njegov zamenik, sada predsednik, obećavao dva autobusa od turskih dobrotvora koja po našim saznanjima još nisu napustila tursku teritoriju. Licemerno je i nedopustivo optuživati zaposlene što su se drznuli da tuže preduzeće i to njih četrdeset odjednom, kada je angažovanost opštinskog rukovodstva potpuno izostala kada je reč o prevazilaženju problema u JP “Vrbas“. U momentu kada je NIS prestao da isporučuje gorivo, zamenom teza okrivljeni su radnici koji su valjda trebali i pored neisplaćenih 11 zarada da imaju razmevanja za “svoju“ firmu, a da zauzvrat “njihova firma“ od radnika i njihovih porodica stvara socijalne slučajeve.
A i opštinska vrhuška bi bila bezbrižnija jer ne poznaje osećaj neprimanja 11 plata, pa ih treba poštedeti brige “o tamo nekim radnicima“.
Horor doživljavaju i putnici koji su opsednuti strahom da li će doći na vreme na odredište i još većim strahom da li će živi doći na odredište zbog dotrajalih autobusa, dostojnih da budu deo scenografije filma “Кo to tamo peva“ .
A to bi trebalo da bude briga merodavnijih faktora nego što su radnici ovog jadnog javnog preduzeća“, navodi se u saopštenju Saveza Samostalnih sindikata opštine Vrbas, koje potpisuje predsednik Goran Roganović.