Jedna zgrada u glavnoj ulici u Vrbasu, koja je u sasvim dobrom stanju, uglavnom „zvrji“ prazna iako joj je namena odavno bila da bude zanatski centar. Bolji poznavaoci prilika kažu da su još naši nekadašnji sugrađani podunavski Nemci bili osnivačii udruženja kao mesta za okupljanje svih zantalija.
U holu zgrade je oslikan i veliki reljef na kome se razaznaju simboli raznih zanata koji su nekada postojali u gradu. Čak i u vreme socijalizma, koji nije ljubio privatnike, ova zgrada je okupljala prve male privrednike grada i udruženje je funkcionisalo. I baš u vreme tranzicije kada su najviše i nastajale male privatne radnje, prvi preduzetnički poslovi i danas kada Vrbas ima preduzetnika, udruženje ne funkcioniše.
Da bi se bilo u nekom udruženju pa i ovom, verovatno je trebalo izdvajati sredstva, članarinu,da bi ono funkcionisalo i da bi za uzvrat omogućavalo i svojevremeno je to i činilo, pružalo potrebne informacije, knjigovodstvene usluge svojim članovima. Danas očigledno za to nema interesovanja, pa se preduzetnici, niti učlanjuju, niti okupljaju. Neki podaci iz evropskih zemalja kažu da je procenat učešća zaposlenih u ukupnom broju zaposlenosti ovih zemalja, iz malog privrednog i preduzetničkog sektora čak preko 50 posto, što kod nas nije slučaj. Oni rade na razvijanju i pružanju podrške ovom sektoru. Ne može se reći da država Srbija ne stimuliše otvaranje malih privatnih biznisa i pruža podršku preduzetništvu, posebno poslednjih godina. Međutim, to očigledno nije dovoljno da bi se pokrenuo rad i funkcionisanje udruženja na lokalnim nivoima.
Vrbas nije jedini koji nema udruženje preduzetnika, prvo veće, prema podacima Privredne komore Vojvodine je u Novom Sadu. U ovom gradu preduzetnički sektor je veoma razvijen i imaju svoje udruženje, a tako je iu velikom broju gradova i opština Srbije. Zašto to nije slučaj u većem delu Bačke nismo uspeli da otkrijemo. Neki preduzetnici kažu da sasvim dobro funkcionišu i bez udruženja, da sve potrebne informacije za sopstveno funkcionisanje imaju, da za knjigovodstvene poslove angažuju određene agencije i da ne vide potrebu za učlanjivanjem.Inače ako se samo pogleda reljef u holu zgrade u Vrbasu gde je nekada funkcionisalo udruženje preduzetnika, vidi se sa naslikanog reljefa, prvo, da ovde više nema kolara, sarača, kovača, korpara i uopšte starih zanata. Malo je i onih novih zanata, nema više mnogo ni građevinara, molera, jagma je za vodoinstalaterima, električarima, keramičarima. Kažu da dobre zanatlije odavno odlaze. Idu na rad u Nemačku, jer dobre zarade ne može da im obezbedi nikakvo udruženje, pa ni država.