Arhive kategorija: Kultura

Srpsko-ruske veze u Velikom ratu

Tribinom „Srpsko-ruske veze u Velikom ratu“ počeli su sinoć u Vrbasu VII Susreti srpsko-ruskog prijateljstva koji će trajati do petka, 14. oktobra.

Ovo predavanje, profesora istorije Vladimira Kaljevića, imalo je za cilj da evocira događaje od pre jednog veka, sa fokusom upravo na 1916. godinu i povlačenje srpske vojske na grčko ostrvo Krf. U ovom događaju presudnu ulogu imao je ruski car Nikolaj II Romanov, koji je zahtevao od svojih saveznika, Francuza, Britanaca i Italijana, da obezbede lađe za prevoz srpskih vojnika sa albanskih obala.

Kaljević je, međutim, obradio i teme srpsko-ruskih odnosa od Srednjeg veka do početka XX veka, okolnosti uoči izbijanja Prvog svetsko rata, kao i izlaska Rusije iz ovog sukoba usled izbijanja Revolucije. Zaključio je da je ruska podrška Srbiji posle Sarajevskog atentata, skupo koštala imperatora Romanova, njegovu porodicu i samu carsku Rusiju, ali i da je to jedan od mnogih svetlih primera srpsko-ruskih veza kroz istoriju.

Susreti su nastavljeni projekcijom filma „Heroj“, takođe na temu Velikog rata, a revija ruskih filmova nastavlja se do petka. Sve projekcije su od 20 časova, a ulaz je slobodan. Organizator manifestacije je Udruženje srpsko-ruskog prijateljstva „Rod“.

U novembru proglašenje laureata nagrade „Sirmai Karolj“

U znak sećanja na književnog stvaraoca Кarolja Sirmaia, koji je živeo i stvarao u Temerinu i Vrbasu, nekadašnje kulturno prosvetne zajednice dva grada su ustanovile Memorijal i književnu nagradu pod njegovim imenom 1975. godine. Кarolj Sirmai je rođen 1890. godine u Temerinu, a od 1923. godine je živeo u Vrbasu, gde je i sahranjen 1972. Bio je to i povod da se članovi Memorijalnog odbora „Кarolj Sirmai“ okupe u Vrbasu i polože venac na grob poznatog pisca i tako obeleže 44. godišnjicu njegove smrti.

Karolj Sirmai objavio je više od deset knjiga novela i jedan roman. Memorijal se održava naizmenično u Temerinu i Vrbasu svake dve godine, dok se književna nagrada dodeljuje svake godine za novele i pripovetke štampane na mađarskom, odnosno srpskom jeziku.

„Ove godine nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu na mađarskom jeziku i imenovali smo žiri koji će izabrati ovogodišnjeg laureata. Članovi su dr Laslo Gerold, Bela Čorba, Đula Feher Gobi i Đeze Bordaš. Produkcija je bila dobra, već sada imamo osam objavljenih knjiga, a do kraja Beogradskog sajma očekujemo još neka nova izdanja. Namera nam je da odluku donesemo u novembru, a dodela će biti u decembru, u Vrbasu. Nagrada se sastoji od plakete, zlatnika i novčanog dela“, rekao je član Memorijalnog odbora i žirija, Đeze Bordaš.

 

„Čarnok“ Zorana Đerića u Vrbaskoj biblioteci

Zbirka pesama i fotografija „Čarnok“ Zorana Đerića predstavljena je publici Vrbaske gradske biblioteke. Ovo je bila prva promocija te knjige, ponajviše zato što se njen naslov vezuje za arheološko nalazište Čarnok, nekada keltsko naselje, smešteno između Vrbasa i Bačkog Dobrog Polja, odakle autor vodi poreklo. I sam pesnik je naglasio da mu je, iako već veći deo života stanuje u Novom Sadu, bilo potrebno ovo poetsko traganje kroz zavičaj. Ali u 33 pesme, pisane u duhu vizantijskih azbučnih molitvi, autor je prošao i kroz mnoštvo drugih motiva i sadržaja.

O knjizi su govorile Valentina Čizmar, doktor filozofije, i književnica Milena Letić. Preispitujući zašto je u nazivu zbirke Čarnok, jedno nedovoljno istraženo i tajanstveno mesto, Čizmareva je naglasila da to proističe iz težnje da se istraži vlastito poreklo. Čarnok je za Đerića tačka oslonca iz koje sabira ono što je nekada postojalo.

Letićeva je dodala da je Čarnok zapravo autorov doživljaj vrednosti. Vrednost je ono što traje, a ovo nalazište je dokaz postajanja i trajanja, mada je i to trajanje, u svetu narušenih vrednosti, relativno. Prema Letićevoj, ovo je knjiga koja se teško osvaja i traži od čitaoca pažnju i vreme.

Sledeća sedmica u Vrbasu protiče u znaku Rusije

U ponedeljak 10. oktobra, u 18 časova, u Vrbaskoj biblioteci, tribinom „Srpsko-ruske veze u Velikom ratu“, istoričara Vladimira Кaljevića, počeće VII Susreti srpsko-ruskog prijateljstva. Susreti traju od 10. do 14. oktobra. Tokom tih pet dana biće održano osam programa sa ciljem promovisanja ruske kulture, jezika, filma, duhovnosti, savremenog života i mogućnosti privredne saradnje sa teritorijalno najvećom, i po resusima najbogatijom, državom na svetu.

Utorak, 11. oktobar, rezervisan je za „Javni čas ruskog jezika“, koji počinje u 18.30 časova, a održaće se u Vrbaskoj gimnaziji. Ruski film “Naslednici” na programu bioskopa je u 20 časova istog dana.

U četvrtak se u bioskopu “Jugoslavija” od 20 časova prikazuje film “Zlato”. Dok će dan sa najviše programa biti petak, 14. oktobar, kada se održava Forum srpsko-ruske saradnje, najpre u oblasti privrede, a nešto kasnije u oblasti nauke, kulture i duhovnosti. Film “Kćerka” na bioskopskom repertoaru je u petak od 20 časova.

U organizaciju su, osim Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva „Rod“, uključeni i opština Vrbas, Udruženje za unapređenje rusko-srpske ekonomske saradnje iz Beograda, Udruženje kozaka Srbije „Blagovesti“ i druge organizacije. Susretima će prisustvovati delegacija iz ruskog grada Rostov na Donu, predsednici nekoliko opština iz Srbije, predsednici nekoliko udruženja srpsko-ruskog prijateljstva, privrednici, a očekuje se prisustvo predstavnika Ambasade Ruske Federacije i crkvenih velikodostojnika SPC.

„Imamo velika očekivanja od ovih Susreta. Ne samo što njima približavamo rusku kulturu građanima Vrbasa, već se trudimo da približimo i rusku ekonomiju i da dođe do konkretne saradnje naših i ruskih privrednika. Rusima je Vrbas zanimljiv jer je sredina koja je izrazito rusofilska i u kojoj deluje Udruženje “Rod” kao jedno od najaktivnijih udruženja srpsko-ruskog prijateljstva u Srbiji”, rekao je predsednik ovog udruženja, Radoljub Uskoković.

Kako su saopštili u ovom Udruženju, do 15. oktobra moguće je prijavljivanje na kurs ruskog jezika na mejl [email protected]

udruzenje-rod-plakat-1