Prvi put u vrbaskoj Galeriji – Naiva iz Kovačice

Izložba slika preko 30 radova rodonačelnika naivne umetnosti u Srbiji -naivaca iz Kovačice pre dve večeri otvorena je u vrbaskoj Galeriji Kulturnog centra Vrbas.
„U Vrbasu smo predstavili deo bogatog fonda slika naive iz  naše Galerije, na kojima su slikani ljudi iz naroda, seljaci, paori,a slikali su ih ljudi iz duše iz emocije“, rekla je Marija Raspir, direktorka  Galerije u Kovačici, podsećajući i na reči poznatog kritičara Otoa Mihalja Merija, koji je svojevremeno rekao da se kovacica_2Kovačica našla zahvaljući ovim slikarima na značajnom mestu među svetskim metropolama na svetskoj karti  umetnosti naive. O nastanku naive  kod nas od 1939. godine pa do osnivanja Galerije u Kovačici 1959 godine, govorila je na otvaranju Ana Barse kustos Galerije u Kovačici. „U Vrbasu prezentujemo i radove svetski poznatih naivaca Zuzane Halupove i Martina Jonaša,koji je 1978. godine za svoje slike dobio Zlatnu medalju u Milanu i čije slike zajedno sa Halupovom su krasile zidove svetskih galerija, a tu su i radovi  drugih poznatih naivaca iz Kovačice“, rekla je Barse. Vrbaska likovna publika je zaista, na otvaranju imala izuzetnu priliku da pogleda vrsne radove slikara naive iz Kovačice koju mogu pogledati i svi oni koji nisu bili 19. januara na otvaranju, ako se potrude da odu do Galerije  sve do 5. februara. A izložbu svakako treba pogledati jer to su slike jasnih, čistih, boja iz običnog života, paora- seljaka, uz vesele  i razdragane boje folklornih nošnji Slovaka, vredi pogledati slike pune života i svetlosti. Kako smo čuli na otvaranju, Galeriju u Kovačici   na izložbama koje se organizuju  tokom godine poseti od 19 do 23 hiljade posetilaca, što zvuči impozantno. A kako i ne bi ako se zna, kao što je rekla  vrbaska Galeristkijnja Silvia Jelačić, da je Kovačica postala poseban kulturni brend i u zemlji i u inostranstvu, baš zahvaljujući likovnoj umetnosti.

[cwa id=’str-vesti-12-naslova’]

Sedmi broj lista “Bačka Press“

Novi broj lista „Bačka Press“ od danas se može kupiti na kioscima. U sedmom izdanju možete pročitati izveštaj o privrednim kretanjima za proteklu godinu o kojima govori Milorad Radojević, direktor regionalne privredne komore Novi Sad. O proizvodnji šećerne repe govori Ljubiša Radenković, direktor kompanije Sunoko. Ovoga puta u Bačka Press-u intervju s Dragoljubom Đuričićem, svetski poznatim bubnjarem i muzičarem. Građani govore o očekivanjima za ovu godinu, a kao tema broja su sporni računi građana za grejanje i vodu u Vrbasu. Velibor Milojičić, zamenik predsednika opštine Vrbas upozorava na nesagledive posledice za opštine usled nacrta zakona o finansiranju lokalne samouprave. To su samo neke od tekstova u sedmom izdanju „Bačka Press“-a, a prethodnih šest brojeva možete preuzeti u digitalnoj formi sa početne strane našeg sajta.


[cwa id=’str-vesti-16-naslova’]

Konkurs za mlade pesnike – 48. Festival poezije mladih

Festival poezije mladih raspisao je konkurs za mlade pesnike iz Srbije i regiona za učešće na tradicionalnoj smotri talentovanih pesnika, koja će se po 48. put održati u Vrbasu u poslednjoj nedelji maja. Pravo učešća na konkursu imaju pesnici do 27 godina starosti sa ciklusom od 10 neobjavljenih pesama, napisanih na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih zajednica (sa prevodom na srpski jezik).
Pesme, umnožene u četiri primerka i potpisane šifrom (sa rešenjem šifre u posebnom kovertu) treba dostaviti na adresu: Narodna biblioteka „Danilo Kiš“ Vrbas, Festival poezije mladih, Maršala Tita 87, 21460 Vrbas, najkasnije do 1. aprila 2016. godine. Pesnici čije pesme odabere stručni žiri, učestvovaće na 48. Festivalu poezije mladih. Festival će nagraditi najbolje pesnike, a glavna nagrada je štampanje knjige.
Istovremeno, Festival poezije mladih raspisao je konkurs za najboljeg mladog slikara Palete mladih, koja će se po 42. put održati u okviru 48. FPM. Pravo učešća na konkursu imaju svi mladi akademski slikari do 27 godina starosti. Tema i tehnika rada je po slobodnom izboru, a format radaje štafelajni. Zainteresovani autori treva da pošalju fotografije ciklusa od 10 radova u elektronskoj formi (format .jpg rezolucija 300dpi), uz osnovne podatke rada (naziv rada, tehnika, format i godina nastanka) kao i kratku biografiju na: paletamladih@gmail.com najkasnije do 01. aprila 2016. godine. Sava Stepanov, selektor Palete mladih će na osnovu radova prispelih elektronskim putem, odabrati deset najboljih autora čiji će radovi biti izloženi na 42. Paleti mladih. Najboljem autoru će biti dodeljena plaketa i otkupna nagrada.
Autori koji budu ušli u uži izbor, svoje originalne radove treba da dostave najkasnije do 01. maja 2016. godine, na adresu: Festival poezije mladih – za Paletu mladih, Kulturni centar Vrbasa, Maršala Tita 87, 21460 Vrbas. Kontakt telefon 021 – 707 566.


[cwa id=’str-vesti-12-naslova’]

Počela sa radom Ambulanta za bol

U Opštoj bolnici Vrbas počela je sa radom Ambulanta za bol u prostorijama Anesteziološke ambulante, svakog petka od 10 do 12 časova, a pacijenti mogu doći na pregled na osnovu svog zdravstvenog stanja, uz uput od strane lekara specijaliste i/ili izabranog lekara opšte medicine u Domu zdravlja. Lečenje bola posle operacije, hroničnog bola (različitog uzroka), ili bola uslovljenog malignitetima dugotrajan je i složen proces, uz konstantnu proveru i prilagođavanje medikantozne (oralne i parenteralne) terapije – sve do trajnije terapije putem plasiranja epiduralne analgezije. – rekla je dr Andrijana Marić, anesteziolog koja se, pored ostalog, bavi i terapijom za uklanjanja ili smanjenje bola i dodala: “Bol je složeno, fizičko i emocionalno iskustvo koje signalizira i upozorava bolesnika i lekara na neku vrstu patofiziološkog stanja organizma. Može da se umanji ili eliminiše uz analizu nastanka, uzroka ili bolesti koja ga je uslovila. Razlikujemo akutnu bol koja traje kratko (od nekoliko trenutaka do nekoliko sati ili perzistentno – od nekoliko nedelja do nekoliko meseci) i hroničnu, trajnu bol, koja postaje određujući elemenat pacijentovog zdravstvenog stanja. Veoma teško je odrediti jačinu bola, jer je pored individualnog doživljaja veoma bitna emocionalana komponenta (naročito izražena kod hroničnog bola). Takođe, jačina boli nije isključiva odrednica u dijagnostici jer ponekad veoma teške bolesti napreduju bez ili sa vrlo malo bolnih senzacija.


[cwa id=’str-vesti-14-naslova’]