Intervju: Dejan Lutkić

Intervju: Dejan Lutkić, filmski, televizijski i pozorišni glumac

Devalvirano je vreme u kome živimo

“Prave iskonske vrednosti tonu, isplivava šund na površinu. Naše je da se protiv toga borimo koliko god možemo i da sačuvamo sebe”, kaže Dejan Lutkić.

Dejan Lutkć, poznati glumac, rođen je u Vrbasu, detinjstvo je proveo u Nadalju, Srbobranu i Kuli, diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Stalni član je Pozorišta “Boško Buha”u Beogradu.

Ovaj razgovor započeću predstavom Noć bogova, hrvatskog najizvođenijeg pisca Gavrana koja je stigla u Beograd , kako sam negde pročitala zahvaljujući Vama i još dvojici glumaca. Što je Vas i Vaše kolege najviše zaintrigiralo da zaigrate u ovoj predstavi?
– Sam tekst naravno i želja da uradimo nešto drugačije u odnosu na sve što smo do sada radili. Izašli smo iz svoje „udobne“ zone i predali se nečemu novom.
Za predstavu kažu da je ona tragikomedija sa elementima farse, ali se bavi večitom životnom temom –pravednosti, odnosom prema moćnijima od sebe, ali i začkoljicom i pitanjem da li su najmoćniji uopšte ljudi kao mi ostali. Da li su ?
– Moć je vrlo individualna stvar. Moćni ljudi ne moraju, kao što to često slušamo, da budu političari, bogataši etc. Svaki čovek je moćan onoliko koliko veruje u to i koliko ostvaruje ciljeve koje stavlja pred sebe. Ali u isto vreme moćan je čovek koji ne odustaje od svojih postulata da bi drugima dokazao svoju moć. Ovo je predstava koja priča i o prijateljstvu i izdaji, ne samo o moći.
Krenula sam sa ovom aktuelnom predstavom (27.april 2015.Dom omladine) da bih Vas pitala o današnjoj angažovanoj ulozi pozorišta. Da li je i koliko pozorište danas ima?
– Pozorište je uvek bilo sastavni deo strukture društva u svim vremenima, tako je i danas. Za neke je bila zabava, za neke posao, a za neke hobi. Naš veliki Mika Antić je jednom prilikom rekao svoju definiciju pozorista:“…Pozorište je nemati obzira prema malom“ pa neka svako tumači kao mu je drago!
dejan_lutkicPočetak Vaše karijere jeste pozorište, a danas aktuleno za pozorište je pitanje vezano za predstavu Julije Cezar, Kokana Mladenovića, koja se ne igra u beogradskim pozorištima, tek nedavno smo mogli mi odavde, pre Beograda, da je vidimo u Somboru. Vaš komentar?
– Nemam komentar zaista.Ne volim da se bavim zakulisnim radnjama, pogotovu ne u privatnom životu.
Vaša karijera je i filmska umetnost Nebeska udica, Ringeraja, Lavirint…, čemu dajete prednost kao glumac, filmu ili pozorištu?
– To su različiti vidovi bavljenja glumom. Sve je na svoj način interesantno i teško, Zavisi koliko ozbiljno shvatate svoju profesiju. Predivno je što imam privilegiju da radim sve.
Ono što Vas je, uslovno rečeno, približilo najširoj javnosti jesu dobri TV serijali, (porodične sage , Sva ta ravnica, Jagodići gde ste glumac i producent, serijali vezani za Vojvodinu, Bačku, u kojoj ste odrasli). Ocene i publike i stručne javnosti kažu, da davno nije bilo boljih i kvalitetnijih TV serijala. Koliko je naporno učestvovati u tako dobrim projektima?
– Naporno je kad god radiš više stvari u isto vreme, a trudiš se da sve bude kako treba. Nešto uvek trpi i to je neminovno.
Kakva su Vaša sećanja, na Nadalj, Srbobran, Kulu, Vrbas i Bačku gde ste proveli detinjstvo i ’ajmo reći, neku ranu ili prvu mladost?
– Moja sećanja su predivna, ja obožavam Vojvodinu i obožavam svoje detinjstvo u njoj. A pogotovu su i lepa sećanja na Vojvodjanske zime, uffff … to su bile zime, hladne i zdrave!
Za Vas kažu da pripadate plejadi mladih glumaca, koji pleni harizmom ozbiljnog glumca, koji pažljivo bira uloge?
– Hvala za to mladi, ali ipak mislim da sam već bliži nekoj srednjoj generaciji. U svakom slučaju hvala na komplimentima. Često uloge izaberu nas, a ne mi njih i to je dobro.
Na Vašem repertoaru je propriličan broj uloga u kojima ste igrali negativce. Nekako Vam i dobro leže uloge tajkuna, tih modernih današnjih turbo likova (na. pr. Alamunja-Bela lađa). Da li to smeta glumcu koji pažljivo bira uloge?
– Ne smeta mi ništa što mi omogućava da radim svoj posao kako treba. Da li je uloga ovakva ili onakva, nije važno, važno je kako se ja osećam u toj ulozi.
Devalvirane su danas mnoge profesije, da počnemo od novinrske i da ne ne nabrajamo, ali ni glumačka nije imuna od toga. Kako se Vi čuvate ili se je nemoguće čuvati od onoga što vreme nosi i moda diktira?
– Devalvirano je vreme u kome živimo, devalviran je ceo svet. Prave iskonske vrednosti tonu isplivava šund na površinu, Naše je da se protiv toga borimo koliko god možemo i da sačuvamo sebe. I da napomenem nema to veze samo sa Srbijom, ceo svet je otišao … pa tamo gde ne treba.
Za kraj jedno novinarsko kliše pitanje, da Vas ne pitam šta danas mislite o našoj kulturi i kulturnoj sceni, možda je lakše o položaju srpske kulture?
– Niste mogli teže pitanje da mi postavite … mislim da treba podići kulturnu svest na mnogo veći nivo od ovog na kom se sada nalazi. I mislim da je to moguće. Kako?! Imam neke svoje ideje,ali o tome neki drugi put …