Gorući problemi Opšte bolnice u Vrbasu, kojoj gravitira region Bačke i u kojoj se leči, ili pružaju razne zdravstvene usluge za oko dvesta hiljada građana, mogu se se ukratko pobrojati u sledećem nizu. Kao prvo, bolne tačke vezane su za način finansiranja, koji je strogo namenski, i na koji se ne može imati baš nikakvog uticaja od strane zaposlenih, drugo je problem u činjenici što Ministarstvo određuje kadar i broj zaposlenih, treće su javne nabavke koje traju maratonski, četvto, nedostatak kadrova, peto, prekovremeni rad lekara koji se ne može isplatiti, šesto, oprema za Bolnicu vrlo je skupa, retko se može kupiti nova,ali i servisiranje iste je problem, osmo, specijalizacija mladih lekara, koja po semestru za jednog lekara košta preko sedamdeset hiljada dinara, za koju je nemoguće ovakvim načinom finansiranja obezbediti sredstva.
„Boli način finansiranja, koji je ugovornog tipa na početku svake godine i na koji nemamo nikakav uticaj i mi smo već u startu dužni preko 200 miliona dinara,” kaže Janić. Dodajući da koliko god se balansira u okviru postojećeg obima finansija, uvek ste u problemu, jer se određuje broj zaposlenih i nedostajući kadar morate sami da finansirate, a pri tom nemate komercijalizovani program da pomoću njega dodatno zaradite. Znači Bolnica je u samom startu potpisivanja novog ugovora o započetom novom finansiranju u dugovanjima, onda se na to naslone dugovanja koja zbog permanencije radnih sati lekara, a koja je neophodna da bi funkcionisala zdravstvena ustanova ovog tipa, dođe još oko dva i po miliona dinara duga, koje Bolnica nije u mogućnosti da isplati.
„Muku mučimo sa kadrovima, nema dovoljno pedijatara, ginekologa, anesteziologa, Bolnica nema svog patologa, dovodite ljude sa strane i to se mora platiti. Istovremeno neophodno nam je dvadeset specijalizanata gde za školovanje jednog treba obezbediti oko 150.0000 dinara, a za dvadeset, tri miliona dinara, mi za to nemamo novaca”, kaže Janić.
Problem je i medicinska oprema, njeno servisiranje, koliko je skupa nova i moderna oprema, toliko je skupo i njeno servisiranje, primera radi , zamena jedne katodne cevi na CT aparatu košta između sedam i osam miliona dinara, postavlja se pitanje kako doći do tog novca. ”Niko nije protiv javnih nabavki mora postojati zakon , jer ne može da kupuje ko šta stigne, ali taj proces se mora ubrzati , dva respiratora koja smo dobili od pokrajinskog Fonda, moramo da čekamo upravo zbog zakonske procedure, projekti za solarnu energiju ovde stoje iz istih razloga,” ističe Janić.
Bolnica sama ne može da obezbedi neka dodatna sredstva, za isplate svega onoga što je neophodno, da bi funkcionisala kako treba, ovde ne postoji neki komercijalni program, niti zarada te vrste. Nema takvih programa ni u drugim bolnicima u Srbij, pa su problemi svih isti, ili slični. ”Možda bi zakonodavac trebao jasno da se opredeli i kaže šta očekuje od jedne Bolnice ili zahteva, a svi ovi problemi iziskuju jednu veliku reformu zdravstva, koja sigurno nije jednostavna”, smatra Janić direktor Opšte bolnice Vrbas.