Arhive kategorija: Kultura

Jubilarni 10 Kucurski klip u Kucuri

Internacionalni festival humora i satire „Kucurski klip“ biće održan predstojećeg vikenda u Kucuri. U petak 27. novembra u seoskoj biblioteci sa početkom u 18 časova biće održana promocija kukuruznog kuvara „Zlatna zrnca vedrine“ autora Aleksandra Devetka, biće  otvorena izložba likovnih radova povodom jubileja Kucurskog klipa, a u 19 časova u Domu kulture biće izvedena humoristička monodrama  „Prva bračna noć“ u interpretaciji Mijaila Vojinovića. Tokom subote 28. novembra biće održano niz manifestacija. U seoskoj školi biće održani turniri u pikadu i šahu, zatim u Domu kulture e-izložba karikatura pod nazivom „Genetska modifikacija“, a u 20 časova Dramski studio izvešće komad  „Krivina“ u režiji  Zvonimira Pavloviča, a glume Slavko Bučko, Igor Hornjak i Boris Fejdi. Nakon predstave u Vatrogasnom domu biće postavljen „Kukuruzni etno sto“.


[cwa id=’str-vesti-16-naslova’]

Lazar Ristovski u Ravnom Selu

L Ristovski 2Lazar Ristovski poznati srpski glumac ,reditelj i producent, promovisao je svoju knjigu Jednostvne priče u Svetosavskom domu u Ravnom Selu. I sam Ravnoselac poznati srpski glumac pozdravio je svoje sugradjane rekavši da je počastvovan što se večeras nalazi medju ljudima koje pamti kao plemenite i dobre, setno se podsećajući  vremena svog odrastanja u ovom mestu. Odrastanja  koje je istovremeno bilo obeleženo siromaštvom, ali i velikim duhovnim bogastvom. U prepunoj sali  promovisana je knjiga Jednostavne priče, koja se  sastoji od 13 priča u kojima Ristovski govori o običnim i malim  jednostavnim ljudima, njihovim životnim sudbinama u vojvodjanskoj ravnici. Ristovski govori i piše jednostavnim i razumljivim jezikom, prčama koje su nam bliske jer su jednostavno u svakom segmentu i deo naših  životnih priča. “Pišem o malim ljudima, običnim ljudima , kojima se nepravedno oduzima pravo da razmišljaju i bave se velikim temama, koje ne moraju uvek biti rezervisane za posebne krugove”, kaže Ristovski. I sam jednostavan u običnom životu, ali kako kaže kao umetnik možda drugačiji, jer umetnik treba da vidi  što drugi ne vide. Inače, knjiga Jednostavne priče, izdavač Laguna, je već doživela četvrto izdanje, a treća je knjiga /Kako sam dobio Oskara, Belo odelo/, koju je napisao ovaj poznati glumac. Promociju u Ravnom Selu je organizovao Savet ove Mesne zajednice.


[cwa id=’str-vesti-14-naslova’]

Svečanom akademijom Crnogorci obeležili dva jubileja

Godinu dana od osnivanja Nacionalnog savjeta crnogorske nacionalne manjine i 70 godina od kolonizacije Crnogoraca u Vojvodinu obeleženo je Svečanom akadmijom u Vrbasu. Ova proslava okupila je mnogobrojne zvaničnike iz republičke i pokrajinske Vlade. Program je otvorio Novosadski kamerni hor himnama Srbije i Crne Gore. Prisutne je pozdravio Baratislav Kažić, predsednik opštine Vrbas, a dobrodošlicu je svima kao domaćin poželeo Ratko Šoć, predsednik Nacionalnog savjeta crnogorske nacionalne manjine. “Velika mi je čast da Vas pozdravim kao predsednik Nacionalnog savjeta crnogorske nacionalne manjine, a još veća za mene je čast činjenica da sam aktivno učestvovao u formiranju i radu ovog Savjeta u prvih godina dana. Podsjetiću vas da se godišnjica rada poklapa sa 70 godina od kolonizacije Crnogoraca u Vojvodinu. Dugih 70 godina nam je trebalo do današnjeg dana, 70 godina su naši gorštaci pripitomljavali ravnicu i ona njih. Koliko ravnica može biti surova znaju samo te generacije. Neki su se razboljevali, neki vraćali, neki patili ali opstali smo zahvaljujući zajedničkim vrijednostima koje smo doneli u izbegličkim naramcima i njegovali ih.
Ratko SocZato ja kažem da se ovaj Savjet formirao dugih 70 godina, od one fine pređe koju smo poneli sa sobom, u genima, u lijepim običajima“, rekao je Ratko Šoć. Tokom svečane akademije publika je imala priliku da vidi insert iz dokumentarnog filma „Dolazak u ravnicu“, koji je snimljen upravo povodom obeležavaja 70 godina od kolonizacije Crnogoraca u Vojvodinu. Autori ovog filma su Miodrag Šoć, Vuko Martinović i Goran Perović. Predsednica Koordinacije nacionalnih saveta Ana Tomanova Makanova izrazila je zadovoljstvo funkcionisanjem ovog saveta i rekla da jedan od sledećih koraka treba da bude uvođenje crnogorsog jezika. Predsednik Pkrajinske vlade Bojan Pajtić istakao je značaj tolerancije i zajedničkog života nacionalnih manjina u Vojvodini. „Dolaskom u ravnicu Crnogorci su oplemenili ove prostore. Tome u prilog ide i činjenica da je autor vojvođanske himne – pesme „osam tamburaša“ upravo Ratko Šoć, veliki umetnik i predsednik Nacionalnog saveta Crnogoraca“, istakao je Pajtić. U ime vlade Republike Srbije sretan rad Nacionalnom savjetu crnogorske nacionalne manjine poželeo državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ivan Bošnjak. Tokom Svečane akademije govorio je i ambasador Republike Crne Gore u Srbiji Branislav Mićunović. „Veoma je dobro što Nacionalni savjet vrši funkciju zbog koje je zapravo i osnovan, a to je očuvanje kulture, jezika i običaja Crnogoraca“, rekao je Mićunović. Predsednik odbora za međunarodne odnose i iseljenike Miodrag Vuković, rekao je da su Crnogorci koji žive ovde zapravo spona međunarodnih odnosa. „Iseljenici su legitimacija Crne Gore i Crnogoraca, oni predstavljaju njih ovde. Zapravo predstavljaju vezu i sponu međudržavnih odnosa i saradnje“, rekao je Vuković. Kompletan program Svčane akademije upotpunili su recitatori Gordana Milović i Radovan Seratlić. Kantautorka s Cetinja Dušanka Belada predstavila je u svom aranžmanu pesme „Crna Goro“ i „Još ne sviće rujna zora“. Na samom kraju Svečane akademije članovi Kulturno umetničkog društva „Kruščić“ izveli su deo pozorišne predstave „Velika drama“.


[cwa id=’str-vesti-10-naslova’]

Njaradi uvršten u Klub prijatelja

Povodom dana Galerije Matice srpske u Novom Sadu, gde je označena 168. godina od njenog osnivanja, i 200. godina od rođenja slikara Dimitrija Avramovića održana je svećana sednica na kojoj su prisustvovali predstavnici kulturnih institucija iz naše zemlje i inostranstva, kao i pojedinci kojima su dodeljene godišnje zahvalnice. Među dobitnicima je i poznati slikar Vlado Njaradi. Njemu je tom prilikom zahvalnicu dodelila Mr Tijana Palkovljević Bugarski upravnica Galerije Matice srpske. Galerija ga je uvrstila u svoj Klub prijatelja jer je fundus galerije obogaćen sa njegovih dvanaest grafika koje su deo mape iz ciklusa „Karpatski mit“. Mapa grafika je inspirisana sa motivom medveda koji se nalazi u rusinskom grbu. Pomenuti radovi su bili izloženi u ovoj godini na Njaradijevoj samostalnoj izložbi u Vrbasu u okviru centralne proslave doseljenja Rusina u ove krajeve kao i na festivalu Ružin vrt u Novom Sadu.


[cwa id=’str-vesti-16-naslova’]