Poznata srpska književnica Ljiljana Habjanović Đurović bila je sinoć gost vrbaske Narodne biblioteke „Danilo Kiš. U uvodnom izlaganju, kao što je to uobičajeno na ovakvim promocijama, književnik Branislav Zubović je govorio o biografskim podacima gošće, kao i o njenom pozamašnom književnom opusu. Bolji poznavaoci literature znaju da je ova srpska književnica poznata po romanima  „Ženski rodoslov“,“Petkana“, „Zapis duše“ i zapravo da je napisala 14 romana i da je poslednjih godina naš najčitaniji pisac. Njene knjige prevođene su na 15 stranih jezika.

Na promociji Ljiljana Habjanović – Đurović govorila je o svom životnom putu koji ju je vodio u književnost i literaturu, a to što je književnik i pisac smatra Božjim darom.

„Moj književni rad delim u dve faze, prva u kojoj sam napisala  šest knjiga, gde sam se bavila svetovnim temama i druga faza ili drugi ciklus romana, koji je bio duhovni,“ rekla je književnica. Nakon toga tražila je neposrednu komunikaciju sa  prisutnom čitalačkom publikom, koja je postavljala  pitanja vezana za njen književni rad. Ljiljana Habjanović –  Đurović je govorila i o svojoj poslednjoj knjizi  „Onda je došla dobra vila“, koja je prošle godine promovisana na beogradskom Sajmu, i koja je do sada izazvala veliku čitalačku pažnju.

Bioskopski repertoar za februar obeležava premijera domaćeg filma „Zona Zamfirova, drugio deo“, sa Brankicom Sebastijanović i Milanom Vasićem u glavnim ulogama, a u režiji Juga Radivojevića. Film je na programu danas i sutra, odnosno 2. i 3. februara, sa projekcijama u 18 i 20 sati.

Ostala ostvarenja su nemačka drama „24 nedelje“, češka animirana komedija o novim dogodovštinama „Pata i Mata“, kao i američki horor „Oličenje zla“, najavljen za kraj ovog meseca.

Izložba posvećena velikoj kraljici Jeleni Anžujskoj, ženi srpskog kralja Uroša i majci kraljeva Dragutina i Milutina, koja obeležava i sedam vekova od njene smrti otvorena je večeras u gradskom Muzeju u Vrbasu. Ova Muzejska postavka posvećena kraljici Jeleni stigla je u Vrbas zahvaljujući saradnji rukovodioca vrbaskog Muzeja Vesne Grgurević sa Narodnim muzejom u Kraljevu, koji je uspeo da napravi ovu muzejsku postavku i izložbu sa kojom je gostovao u devet gradova Srbije, ali i u inostranstvu.

„Namera nam je bila da ovom izložbom objasnimo značaj kraljice Jelene, ne samo kao kraljice već i kao ktitorke, majke i vladarke koja ima veliki značaj za srpsku srednjovekovnu državnost, istoriju, tradiciju, za srpsku duhovnost i kulturu. Ona je bila i monahinja, a manastir Gradac je bila zadužbina kraljice Jelene, izgrađen u posebnom stilu sa elementima gotike, jer kraljica je poticala iz Francuske. Inače, Vrbas je deveti grad u kome se prezentuje ova izložba i drago nam je da smo ovde gde smo čuli da se baš ne zna mnogo o zlatnoj srednjovekovnoj srpskoj istoriji,“ kaže Suzana Novčič, savetnica Nardonog muzeja iz Kraleva. Njena koleginica Tatjana Mihailović, dodaje, da je izložba važna i zbog toga što je kraljica Jelena ostavila velikog traga na dinastiju Nemanjića, jer je punih 60 godina uticala na političke prilike u Srbiji, ostavila traga i na državu, na umetnost, srpsku duhovnost i kulturu.

Izložba je okupila veliki broj poklonika, i u izvanrednom muzejskom prostoru uz zvuke duhovne muzike, uz freske i detalje sa Jeleninih zadužbina, na momente dočarla duh srednjovekovlja. Izložbi je prisustvovao i Milan Micić, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu.

Uz zvuke pesme „Bella Ciao“ otvorena je izložba slika Renate Koler u vrbaskoj Galeriji,  koju možete pogledati  sve do 17. februara.

“Ova izložba je omaž revolucionarima, koji su nam u nekih 50 godina na prostorima ex Jugoslavije, koje  sam zapamtila i ja, obezebedili  lagodniji i bezbrižniji  život. A pesma Bella Ciao je simbol otpora neoliberalizmu i fašizmu koji se širi Evropom. Zapamtili smo bolje dane kada su  naši roditelji  živeli pristojno od svoga rada, pravili kuće, kupovali automobile, a sada nam poručuju da smo  neradnici i da nemamo alterantivu, ni budućnosti“,  rekla je autorka izložbe.

Galerisitkinja, dr Silvia Jelačić, koja je otvorila izložbu, rekla je da je reč o prvoj izložbi koja je prošla na konkursu  Galerije, a da je  slikarka koja izlaže grafičar i konceptualni umetnik.

O izložbi je govorio profesor Milan Đorđevć, koji je i napisao pogovor za katalog slikarke iz Srbobrana, rekavši na otvaranju, da je ova umetnica značajna po poruci ideje koju nose njene slike, a koje kažu da živimo na izmanipuliranom prostoru, u vremenu kada se vrši revizija istorije i antifašizma, a njena umetnička poruka je jasna,  a to je njena pojedinačna i glasna pobuna kao umetnika i pojedinca, ili kako to kaže Đorđević: „konsekventnost revolucionarno angažovane umetnice levice“.

Posetioci Galerije na otvaranju mogli su da se susretnu  na slikama sa likovima umetnički obrađenim, od Če Gevare, nedavno preminulog  Fidela  Kastra, do naših revolucionara, Veljka Vlahovića, Tita i drugih. Tu je bila i crvena zastava SKJ sa porukom „Proleteri svih zemlja ujedinite se“, kao i naslovi iz novina nekadašnje „Borbe“ u kojima piše „drugovi i drugarice radnice, zasedanje antifašističkog fronta žena…

Đorđević  kaže „Renata je nesumnjivo  autentičan predstavnik novonastajuće  autonomne radikalno levosrbijanske umetničke scene, koja je jedina u stanju  da, u sklopu obnovljenog internacionalizovanog revolucionarnog  komunističkog pokreta  postjugoslovenskih  tranzicionih gubitnika,  zbaci vlastite i  ljudske društvene okove.“