Novosadski akademski slikari Dobro Marić i Vladislav Šešlija sinoć su bili na otvaranju izložbe u vrbaskoj Galeriji  na kojoj su predstavljene njihove slike i radovi pod nazivom „Dijalog“. I zaista sinoć se vodio pravi dijalog između mladih slikara, njjhovih umetničkih dela, galeristkinje Silvie Jelačić koja je kao moderator uspela da napravi živu komunikaciju između umetnika i njihovih slika, na zadovoljstvo prisutne likovne publike. Dobro Marić i Vladislav Šešlija su generacija sa novosadske Akademije umetnosti, s tim što danas Marić stvara u Titelu, a Šešlija u Novom Sadu.

„Mi imamo zajedničku priču kao autori kao slikari, ali smo različiti i uvek u dijalogu. Ja sam više apstraktni ekspresionista i ove slike koje izlažem u Vrbasu su praktično omaž Džeksonu, “ kaže Marić. Marić je neobičan i po tome što se na ovim slikama ne bavi štafelajskim slikarstvom nego tzv. podnim slikarstvom i na svojim slikama koristi boje koje nisu iz tube, isključivo koristi prirodne boje.

Vladislav Šešlija predstavio se serijalom slika iz devedsetih godina, koje je radio nakon završetka Akademije, a sada ih prvi put izlaže. „Ovde su moje slike na papiru, koje su i na zidovima Galerije u dijalogu sa slikama moga prijatelja i kolege. Koliko god da se razlikuju one se zapravo nadopunjuju i zato je ovo pravi dijalog naših slika,“ rekao je Šešlija.

Na pitanje galeristkinje Jelačić o karakteristikama i sadašnjem i aktuelnom trenutku likovne scene i slikara u najkraćem je odgovorio Marić, rekavši da je umetniku i umetnicima jedino rešenje rad i samo rad i valjda se to prepozna na likovnoj sceni,a najvažnije je da to prepozna likovna publika. Oba umetnika-slikara izlagali su samostalno i na kolektivnim izložbama, kolonijama i dobitnici su likovnih nagrada i priznanja.

Portret pesnika Simona Grabovca prvi je književni program Narodne biblioteke „Danilo Kiš“ ove jeseni u toku koje nas, kako je kazao bibliotekar Branislav Zubović, očekuje mnoštvo gostiju i književnih večeri. O pesmama su sinoć govorili Franja Petrinović i Goran Ibrajter, a stihove su čitali članovi kluba ljubitelja Grabovčeve poezije.

Govoreći o ovoj poeziji iz pozicije kritičara, Goran Ibrajter zaključio je da Grabovac ume sa rečima i da ih drži u skladu poput dobrog pastira. On ih dovodi u nove kontekste i do suštinskog značenja. Zanimljiv je i Grabovčev odnos prema stvarima, sve njegove reči imaju koren u stvarima, pa čitajući ga, stičemo utisak da listamo herbarijum. Zato je stvaralaštvo ovog pesnika istinsko, valjano i autentično.

Franja Petrinović istakao je da su za Grabovca reči zapravo odrednice i da on traga za rečima koje bi iznova mogle da stvore svet, iako naizgled peva o njegovom raspadu i rušenju. To je usamljenička i intimna priča spoznaje sveta preko sebe samog, dodao je Petrinović.

Promotivnim filmom o Republici Srpskoj, u produkciji tamošnjeg Ministarstva trgovine i turizma, kao i filmom o Zvorniku, u vrbaskoj biblioteci su predstavljene neke od glavnih odlika podneblja preko Drine koje obiluje kulturom i tradicijom. „Dani Srpske u Srbiji“ realizovani su po četvrti put, a po prvi put su uključili Vrbas i po prvi put je, u sklopu ove manifestacije, predstavljen Zvornik.

„Zahvaljujem se na gostoprimstvu narodnoj biblioteci „Danilo Kiš“ iz Vrbasa u kojoj realizujemo naš program u okviru manifestavcije „Dani Srpske u Srbiji“. Mi ovde predstavljamo grad Zvornik i rad naše ustanove, gradske bibloteke, koja obeležava sedam decenija postojanja“, rekao je u ime Zvorničke biblioteke i muzejske zbirke, Aleksandar Ivanović, profesor razredne nastave.

Ivanović je upoznao prisutne sa osnovnim karakteristikama Zvornika i okoline, dok se u nastavku svojim aforizmima predstavio Stanislav Tomić. Tomić je član upravnog odbora zvorničke biblioteke i profesor filozofije i sociologije, a objavio je dve zbirke satiričnih aforizama.

Dve večeri pre ovog događaja, u našem gradu je prikazana pozorišna predstava „Poslednja pesma“, takođe u sklopu manifestacije koju priređuje Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji.