Tribinom „Srpsko-ruske veze u Velikom ratu“ počeli su sinoć u Vrbasu VII Susreti srpsko-ruskog prijateljstva koji će trajati do petka, 14. oktobra.

Ovo predavanje, profesora istorije Vladimira Kaljevića, imalo je za cilj da evocira događaje od pre jednog veka, sa fokusom upravo na 1916. godinu i povlačenje srpske vojske na grčko ostrvo Krf. U ovom događaju presudnu ulogu imao je ruski car Nikolaj II Romanov, koji je zahtevao od svojih saveznika, Francuza, Britanaca i Italijana, da obezbede lađe za prevoz srpskih vojnika sa albanskih obala.

Kaljević je, međutim, obradio i teme srpsko-ruskih odnosa od Srednjeg veka do početka XX veka, okolnosti uoči izbijanja Prvog svetsko rata, kao i izlaska Rusije iz ovog sukoba usled izbijanja Revolucije. Zaključio je da je ruska podrška Srbiji posle Sarajevskog atentata, skupo koštala imperatora Romanova, njegovu porodicu i samu carsku Rusiju, ali i da je to jedan od mnogih svetlih primera srpsko-ruskih veza kroz istoriju.

Susreti su nastavljeni projekcijom filma „Heroj“, takođe na temu Velikog rata, a revija ruskih filmova nastavlja se do petka. Sve projekcije su od 20 časova, a ulaz je slobodan. Organizator manifestacije je Udruženje srpsko-ruskog prijateljstva „Rod“.

U znak sećanja na književnog stvaraoca Кarolja Sirmaia, koji je živeo i stvarao u Temerinu i Vrbasu, nekadašnje kulturno prosvetne zajednice dva grada su ustanovile Memorijal i književnu nagradu pod njegovim imenom 1975. godine. Кarolj Sirmai je rođen 1890. godine u Temerinu, a od 1923. godine je živeo u Vrbasu, gde je i sahranjen 1972. Bio je to i povod da se članovi Memorijalnog odbora „Кarolj Sirmai“ okupe u Vrbasu i polože venac na grob poznatog pisca i tako obeleže 44. godišnjicu njegove smrti.

Karolj Sirmai objavio je više od deset knjiga novela i jedan roman. Memorijal se održava naizmenično u Temerinu i Vrbasu svake dve godine, dok se književna nagrada dodeljuje svake godine za novele i pripovetke štampane na mađarskom, odnosno srpskom jeziku.

„Ove godine nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu na mađarskom jeziku i imenovali smo žiri koji će izabrati ovogodišnjeg laureata. Članovi su dr Laslo Gerold, Bela Čorba, Đula Feher Gobi i Đeze Bordaš. Produkcija je bila dobra, već sada imamo osam objavljenih knjiga, a do kraja Beogradskog sajma očekujemo još neka nova izdanja. Namera nam je da odluku donesemo u novembru, a dodela će biti u decembru, u Vrbasu. Nagrada se sastoji od plakete, zlatnika i novčanog dela“, rekao je član Memorijalnog odbora i žirija, Đeze Bordaš.

Zbirka pesama i fotografija „Čarnok“ Zorana Đerića predstavljena je publici Vrbaske gradske biblioteke. Ovo je bila prva promocija te knjige, ponajviše zato što se njen naslov vezuje za arheološko nalazište Čarnok, nekada keltsko naselje, smešteno između Vrbasa i Bačkog Dobrog Polja, odakle autor vodi poreklo. I sam pesnik je naglasio da mu je, iako već veći deo života stanuje u Novom Sadu, bilo potrebno ovo poetsko traganje kroz zavičaj. Ali u 33 pesme, pisane u duhu vizantijskih azbučnih molitvi, autor je prošao i kroz mnoštvo drugih motiva i sadržaja.

O knjizi su govorile Valentina Čizmar, doktor filozofije, i književnica Milena Letić. Preispitujući zašto je u nazivu zbirke Čarnok, jedno nedovoljno istraženo i tajanstveno mesto, Čizmareva je naglasila da to proističe iz težnje da se istraži vlastito poreklo. Čarnok je za Đerića tačka oslonca iz koje sabira ono što je nekada postojalo.

Letićeva je dodala da je Čarnok zapravo autorov doživljaj vrednosti. Vrednost je ono što traje, a ovo nalazište je dokaz postajanja i trajanja, mada je i to trajanje, u svetu narušenih vrednosti, relativno. Prema Letićevoj, ovo je knjiga koja se teško osvaja i traži od čitaoca pažnju i vreme.