Pokreti kod beba počinju već začetkom. Mljackanje i slični pokreti prvi su koji se registruju još ultrazvučnim pregledom trudnice od strane lekara, a rođenje deteta daje mogućnost i roditeljima da prate motoričke sposobnosti svog deteta.
„Postoje refleksi sa kojima se dete rađa i pratiće ga čitav život, kao i refleksi koji vremenom treba da nestanu, da se integrišu ili da se na njih nadovežu novi. Bitno je da se proceni motorna zrelost deteta. Hronološka zrelost meri se od datume rođenja, a motorna se određuje prema funkcijama koje ispoljava u svakom trimestru“, objašnjava Dušica Perović, master terapeut rehabilitacije.
Prva godina života deli se na četiri tromesečja ili trimestra, a kako dodaje naša sagovornica, u svakom od njih primetni su određeni pokazatelji.
„U prvom mesecu života dete treba da ovladava pokretima glave. Sa tri meseca treba da, ležeći potrbuške, ima oslanac na podlaktice sa visoko uzdignutom glavom. Sa šest meseci, oslonjeno na stomak, treba da ima oslonac na produžene laktove i dlanove. Sa devet meseci treba da samo krene da prelazi u sedeći položaj, da bude u tom položaju i vrati se u pređašnji. Sa deset meseci deca najčešće naprave prve korake, a sa 12 obično prohodaju. Ali nije kasno ni ako dete prohoda sa 18 meseci“, kaže Perović.
Stručnjaci poručuju da treba naučiti roditelje kako da se bave detetom. Često iz neiskustva i želje da ga što više zaštitie, naročito ako im je prvo, roditelji prezaštićuju dete.
„Sve češće se srećemo sa bebama koje pri prvoj kontroli ne pokreću valjano glavu. Tu uglavnom nema zdravstvenih – kliničkih ili anamnestičkih – razloga, već se prosto radi o uljuljkanoj bebi. Tada savetujemo roditelje da stimulišu dete, a ne da usporavaju razvoj motorike. Deci treba dati prostor. Mišići se vežbaju aktivacijom. Ne može dete da stoji, ako nije moglo da kleči, niti da sedi ako nema kontrolu glave, vrata i kičme“, kaže Perović.
Važno je i kako roditelji nose svoje dete. Uobičajena greška je da, pre šestog meseca starosti, nose dete podupirući ga da sedi na njihovoj ruci. Time se savija kičmeni stub koji nije još zreo za sedeći položaj. Preskaču se faze motornog razvoja. Pravilno nošenje izgleda tako da bebu treba okrenuti od sebe i obgrliti je obema rukama preko grudnog koša. Fizioterapeuti smatraju da dete do šest meseci ni ne valja nositi previše. Grešaka ima i kod ležećeg položaja.
„Ako dete leži na leđima nema potrebe da se postavlja jastuk, čak do treće godine. Ako leži na stomaku to mora biti strogo zategnuta površina, jer je naborana tkanina opasna. Dete do tri meseca u položaju na stomaku treba da provede 70% vremena jer je to položaj stimulativan za njega, a sazrevanje ide od glave ka kičmenom stubu. Dete tako ima i veći vidokrug pa ga to dodatno podstiče“, objašnjava Dušica Perović.
Pravilan razvoj može se najbolje pratiti gledanjem bebinih simetrija, jer deca su simetrična u svemu, pa i u pokretima. Svako odstupanje od simetrije nešto nam govori i zahteva proveru.
