Gorući problemi Opšte bolnice u Vrbasu, kojoj gravitira region Bačke i u kojoj se leči, ili pružaju razne zdravstvene usluge za oko dvesta hiljada građana, mogu se se ukratko pobrojati u sledećem nizu. Kao prvo, bolne tačke vezane su za način finansiranja, koji je strogo namenski, i na koji se ne može imati baš nikakvog uticaja od strane zaposlenih, drugo je problem u činjenici što Ministarstvo određuje kadar i broj zaposlenih, treće su javne nabavke koje traju maratonski, četvto, nedostatak kadrova, peto, prekovremeni rad lekara koji se ne može isplatiti, šesto, oprema za Bolnicu vrlo je skupa, retko se može kupiti nova,ali i servisiranje iste je problem, osmo, specijalizacija mladih lekara, koja po semestru za jednog lekara košta preko sedamdeset hiljada dinara, za koju je nemoguće ovakvim načinom finansiranja obezbediti sredstva.

„Boli način finansiranja, koji je ugovornog tipa na početku svake godine i na koji nemamo nikakav uticaj i mi smo već u startu dužni preko 200 miliona dinara,” kaže Janić. Dodajući da koliko god se balansira u okviru postojećeg obima finansija, uvek ste u problemu, jer se određuje broj zaposlenih i nedostajući kadar morate sami da finansirate, a pri tom nemate komercijalizovani program da pomoću njega dodatno zaradite. Znači Bolnica je u samom startu potpisivanja novog ugovora o započetom novom finansiranju u dugovanjima, onda se na to naslone dugovanja koja zbog permanencije radnih sati lekara, a koja je neophodna da bi funkcionisala zdravstvena ustanova ovog tipa, dođe još oko dva i po miliona dinara duga, koje Bolnica nije u mogućnosti da isplati.

„Muku mučimo sa kadrovima, nema dovoljno pedijatara, ginekologa, anesteziologa, Bolnica nema svog patologa, dovodite ljude sa strane i to se mora platiti. Istovremeno neophodno nam je dvadeset specijalizanata gde za školovanje jednog treba obezbediti oko 150.0000 dinara, a za dvadeset, tri miliona dinara, mi za to nemamo novaca”, kaže Janić.

Problem je i medicinska oprema, njeno servisiranje, koliko je skupa nova i moderna oprema, toliko je skupo i njeno servisiranje, primera radi , zamena jedne katodne cevi na CT aparatu košta između sedam i osam miliona dinara, postavlja se pitanje kako doći do tog novca. ”Niko nije protiv javnih nabavki mora postojati zakon , jer ne može da kupuje ko šta stigne, ali taj proces se mora ubrzati , dva respiratora koja smo dobili od pokrajinskog Fonda, moramo da čekamo upravo zbog zakonske procedure, projekti za solarnu energiju ovde stoje iz istih razloga,” ističe Janić.

Bolnica sama ne može da obezbedi neka dodatna sredstva, za isplate svega onoga što je neophodno, da bi funkcionisala kako treba, ovde ne postoji neki komercijalni program, niti zarada te vrste. Nema takvih programa ni u drugim bolnicima u Srbij, pa su problemi svih isti, ili slični. ”Možda bi zakonodavac trebao jasno da se opredeli i kaže šta očekuje od jedne Bolnice ili zahteva, a svi ovi problemi iziskuju jednu veliku reformu zdravstva, koja sigurno nije jednostavna”, smatra Janić direktor Opšte bolnice Vrbas.

Početkom 2016. godine započela je sa radom Ambulanta za properativnu priremu i terapiju bola i do danas je medikamentozno, ali i akupunkturom lečeno blizu 1500 pacijenata iz Vrbasa i okruženja. Po rečima dr med. Andrijane Marić, anesteziologa terapija je u nekoj meri pomogla svakom pacijentu, ali je kod 50% pacijenata došlo do potpunog izlečenja: “ Bol nije simptom koji ukazuje na određeno oboljenje, već i hronična bolest koja ima sopstvene simptome. Često puta dolazi do komplikacija u vidu povišenog krvnog pritiska, povišenog šećera u krvi, problema sa metabolizmom ali i do psihosomatskih oboljenja. Bol uvek može da se umanji, ponekad i potpuno odstrani, ali je neophodno prethodno utvrditi anamnezu i otkriti na koji je način nastao, koliko dugo traje, odnosno koja ga je bolest uslovila. Lečenje zahteva i periodičnu proveru zdravstvenog stanja pacijenta, jer je sam proces lečenja dugorajan. Ponekad dođe do remisije bolesti, a zatim do vraćanja, pa se i sam bol vraća. Upravo iz tog razloga preporučujem povremene kontrole u zavisnosti od promene zdravstvenog stanja pacijenta.”Ambulanta radi svakog radnog dana od 07 do 14 časova, a pacijenti mogu doći na pregled na osnovu svog zdravstvenog stanja, uz uput od strane lekara specijaliste i/ili izabranog lekara opšte medicine u Domu zdravlja, bez zakazivanja, – saopštili su iz OBV.

– Svetski dan fizipoterapeuta se već 65 godina obeležava širom sveta u preko 100 zemalja. Fiziterepeuti Opšte bolnice Vrbas – Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju rešili su da na svoj dan poklone set osnovnih vežbi u jednoj grupnoj vežbi, ne samo sa svojim pacijentima već i kolegama koji su zaposleni u bolnici i nose veliki teret zdravstvenog sistema. Sve prisutne pozdravila je glavna fizioterapeutkinja službe Vesna Popivoda, ukazavši na značaj fizičke aktivnosti. Popivoda je naglasila da su, pored zaposlenih u službi, tu i kolege sa drugih odeljenja koji uspeli da usklade svoje svakodnevne radne aktivnosti sa polučasovnim zdravstvenim treningom u parku koji okružuje OBV, i pri tom daju na značaju obeležavanju Svetskog dana fizioterapeuta.

„Ove vežbe služe kao pomoć u poboljšanju i očuvanju kvaliteta života i preporuka je da ih svi savladamo. Kada dođete u bilo koju ordinaciju kod bilo kog lekara, pored ordiniranja određene terapije, uvek će da navede u svojoj preporuci i fizičku aktivnost. Svaki lek ima svoju alternativu, jedino fizička aktivnost nema alternativu. Na ovaj način pored promocije zdravog stila života, želimo da skrenemo pažnju i da pojasnimo ko su zapravo fizioterapeti, kao i da ukažemo kakvi su naši problemi u ostvarivanju prava. Čestitam svim svojim kolegama dan fizioterapeuta, a našim sugrađanima savetujem da potraže svog fizioterapeuta i pitaju za svoje zdravstvene probleme. Fizioterapeut je taj koji može da ordinira i odredi prave terapijske vežbe.“ – rekla je Dušica Perović, diplomirana fizioterapeutkinja iz OBV, ali i predsednica Udruženja diplomiranih fizioterapeuta Srbije, – saopštili su iz OBV.

U situacijama kada o životu i zdravlju presuđuju sati i minuti, medicinska dokumentacija, uput, pa i sama zdravstvena knjižica, ne igraju veliku ulogu. Važno je samo da se unesrećeni doveze na vreme i da mu se ukaže preko potrebna medicinska pomoć. Oni koji su imali nesreću da se nađu u takvim situacijama, i sreću da budu spaseni i izlečeni, verovatno su bili zbrinuti upravo na Odeljenju za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Vrbas.
„Urgentnu medicinu kao specijalizaciju osmislili su Amerikanci, uvidevši još davno da od svih vitalno ugroženih pacijenata, 89% umire „na vratima“ bolnice. Po istom konceptu koji danas postoji i u OBV, organizovana je urgentna služba koja obavlja prvi kontakt sa pacijentom, zaprimljuje ga, zbrinjava i šalje na dalje lečenje“, kaže dr Aleksandar Iskrin, načelnik ovog odeljenja.
Uz doktora Iskrina, na odeljenju je angažovano još četvoro lekara i 12 medicinskih tehničara.
„Mi već sada radimo u veoma napregnutim uslovima. Kada naša ekipa transportuje pacijenta u zdravstveni centar većeg nivoa zaštite, na odeljenju ostaje svega jedan tehničar. U smeni imamo i do 40 pacijenata, ili od 12 do 15 hiljada na godišnjem nivou“, pojašnjava dr Iskrin.
Samo dva lekara su u stalnom radnom odnosu, od čega jedan specijslista urgentne medicine, a drugi je na specijalizaciji. To ih ne sprečava da rade veoma profesionalno, a imaju i sjajnu saradnju i podršku osoblja sa drugih odeljenja.
„Često uradimo i ono što primarno nije u opisu našeg posla. Desilo mi se da porađam trudnicu koja se zaglavila u liftu. Nekoliko puta obavljali smo porođaje u automobilu. Prosto, prvi smo na udaru i nismo u poziciji da odbijemo da uradimo bilo koji zahvat“, izjavljuje glavni tehničar, Aleksandar Ninković.

Uz veliki obim posla, reč je i o tome da njihovi pacijenti nisu tek došli na zakazan pregled. Već su to i žrtve saobraćajnih nezgoda, ranjeni u pucnjavi ili kakvom drugom obračunu, učinioci pokušaja samoubistva, oni sa zadobijenim povredama, otrovani alkoholom i drugim supstancama.
„Pacijenti koji kod nas dolaze su u specifičnom stanju, pa treba znati sa njima. Sve to treba uskladiti sa privatnim životom i problemima“, smatra Olivera Ković, tehničarka na ovom odeljenju.
I Branislav Vukašinović, tehničar urgentnog prijema, mišljenja je da se ovaj posao mora iskreno voleti. „On obuhvata smenski i noćni rad, terenski rad i transport, ali sve savladavamo zahvaljujući velikoj kolegijalnosti nas sa odeljenja, ali i ostalog bolničkog osoblja koje nam priskače u pomoć“, poručuje Branislav.
Uz veliku kolegijalnost i dovitljivost, uspevaju da nadomeste i probleme sa opremom, koja je dobrim delom prilspela za zamenu. Dosta toga, uključujući i vozila za transport, nije zanovljeno još od kada je odeljenje formirano.
„Nagledamo se krvi, kostiju i gnoja, naslušamo patnje i muke. Ipak, u našem poslu odmah se vide rezultati rada. Kada nekome stavimo gips, ušijemo ranu ili ga reanimiramo, to je odmah uočljivo i merljivo. Satisfakcija je kad nekoga vratite u život ili mu sačuvate neki od vitalnih organa. Velika je umetnost prepoznati samo oboljenje da bi se tek onda moglo adekvatno lečiti“, naglašava doktor Iskrin.
I ostali iz smene, sa kojom smo obavili razgovor, saglasni su u tome. Uz sve teškoće, prilike koje vladaju u zdravstvu, stanje u društvu, pacijente koji neretko dođu frustrirani i nervozni, zaposleni na ovom odeljenju uveravaju nas da će svaki zadatak obaviti profesionalno, temeljno i, u skladu sa nazivom službe, urgentno.