Sara Pavljuk osvojila je proteklog vikenda na Prvenstvu Srbije za pionire u Bečeju 5 medalja. Uspeh nje i Plivačkog kluba „Bjelica“ je tim veći što je na ovom takmičenju učestvovalo čak 67 klubova i više od 300 najboljih plivača iz Srbije.

„PK „Bjelica“ Vrbas je učestvovao sa dve svoje plivačice i ostvario do sada najveći uspeh. Sara Pavljuk je osvojila 5 medalja: dve titule prvaka Srbije na 400m kraul i 200m kraul, vicetitulu na 200m mešovito i dva treća mesta na 100m kraul i 100m leđa. Najvredniji rezultat na prvenstvu Srbije imala je Sara u trci 200m kraul gde je osvojila 428 bodova i pehar za najbolju plivačicu. Ovo je 27. Sarin pehar ali sigurno najznačajniji“, saopštavaju u PK Bjelica, dodajući da Klub ove godine slavi svoj jubilej – 10 godina postojanja.

„U klubu rade četiri trenera od kojih su tri diplomirani profesori, licencirani treneri plivanja i jedan student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Odličnim sistemskim radom dolazimo poslednjih 7 godina do medalja na prvesntvu Vojvodine i Srbije ali do sada nismo imali zvanično najbolju plivačicu prvenstva Srbije. Veliku zahvalnost dugujemo Centru za fizičku kulturu koji nam je obezbedio bolje uslove, jer sada umesto sat vremena posle podne imamo sat i po i to je jedan od raloga što imamo ove rezultate. Klub organizuje obuku neplivača, rekreativno plivanje i takmičarsko plivanje. Svi zainteresovani mogu da se jave na telefon 060/66-84-874“, stoji nadalje u saopštenju PK „Bjelica“ Vrbas.

Danilo Njaradi, profesor fizičkog vaspitanja, dugogodišnji trener koji uspešno, već 11 godina, vodi Školicu sporta Jumper u Vrbasu, i posvećeno radi na unapređenju i omasovljenju sporta, kod dece najmlađeg uzrasta. Za portal www.okonas.info, govori o radu sa decom, o značaju bavljenja sportom, kao i ostvarenim projektima “Atletsko proleće” i o aktuelnim projektima “Približimo sport deci” i “Druženje sa šampionima”.

„Kao trener radim 17 godina. Prvi posao trenera mi je bio u Plivačkom klubu „Vrbas“ gde sam ostvario, za jednu godinu rada, solidne rezultate. Štafeta 4×100 mešovito, prvaci Srbije i Crne Gore u sastavu Hornjak, Popov, Ercegovac i Žugić. Đuro Hornjak omladinski prvak SiCG u disciplini 100m leđa i 3.mesto na balkanijadi u disciplini 200m leđnim stilom. Posle plivačkog kluba bio sam u Atletskom klubu „SOKO“ gde sam uspešno radio sa skakačima u dalj i troskokašima (Marijeta Pejić i Nenad Micić). Takođe sam u jednom periodu radio i u ŽOK „Vrbas“. Nakon toga, 2006.godine pokrenuo sam projekat Školica sporta Jumper i do današnjeg dana, 11.godina, radim na unapređenju i omasovljavanju sporta kod dece najmlađeg uzrasta.“

Kako je raditi sa decom koja u Školici Jumper uče prve sportske korake?

Ovaj posao izuzetno lep ali ujedno izuzetno težak i zahtevan. Deca u školicu dolaze sa minimalnim ili nikakvim predznanjem o sportu, a o treningu, to je posebna priča, ali koliko god bilo teško i odgovorno, ja u tome uživam. Trudim se da na svakom treningu budem pozitivan i koliko god mogu zabavan. Poznavajući specifičnosti rada sa decom, najbitnije je da trening bude zanimljiv. Upravo se deca uzrasta od 4 do 9 godina, posmatrajući faze sportskog odrastanja, nalaze u tzv. „fun“ (zabavnoj) fazi i to najpre treba ispoštovati, a kasnije i ostale trenažne specifičnosti kod dece tog uzrasta.

Kako izgleda trening?

Volim da trening počnemo sa pričom o tome šta im se desilo na taj dan treninga u vrtićima ili školi, uvek ima zanimljivih priča na koje se svi nasmejemo i u takvoj atmosferi i počinjemo trening. Nakon toga krećemo u obavezno zagrevanje koje obuhvata lagano trčanje ali uz obaveznu igru ili dve. Nakon 10 minuta prelazimo na vežbe razgibavanja, a u zavisnosti od tipa treninga radimo i vežbice u raznim oblicima. Kada je reč o glavnom delu treninga koji smo planirali za taj dan, ostavljamo nekih 30 minuta za njegovu obradu. Kao što sam napomenuo u početku ovog intervijua, trening mora biti zabavan, pa za kraj treninga ostavljamo vežbe i aktivnosti koje podižu raspoloženje, jer jedna od ključnih stvari kod rada sa ovim uzrastom je da se trening mora završiti sa osmehom.

Deca koji se bave sportom uče i razvijaju psihosocijalne i psihofizičke veštine, takva deca lakše sklapaju prijateljstva, nauče koliko je važan timski rad. Osim toga, aktivna deca su zdravija, njihov mišićno-koštani sistem je jači kada odrastu, a manji je rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti. U našoj Školici se deca bave i uče aktivnostima koje su uslkađene sa uzrasnim karakteristikama i informacijama o biološkoj i hronološkoj dobi dece. Osnovni cilj, svrha, rada Školice je da specifičnim programom i edukativnim aktivnostima pozitivno delujemo na motorički, mentalni i biološki razvoj kao i pravilno držanje tela, a takodje jedan od ciljeva je motivisanje i podsticanje dece da se bave sportom.

U organizaciji Školice Jumper nekoliko puta je, veoma uspešno, održana velika manifestacija ‘Atletsko proleće’, da li će i ove godine biti organizovno nešto slično?

„Atletsko proleće“ je nastalo kao logičan sled stvari. Hteli smo da sa tim takmičenjem podignemo svest kako dece tako i roditelja o važnosti bavljenja sportom u ovom uzrastu, kada moderne tehnologije prosto „opsedaju“ našu decu. Loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost nepovoljno utiču na rast i razvoj naše dece i to ne samo fizički već i mentalni. Do sada smo održali dva ovakva takmičenja. U prvom kolu ovog takmičenja koji je održan 2015.godine smo uključili oko 200 dece iz predškolske ustanove „Boško Buha“ bez obzira da li su deca bila naši članovi ili ne. Nekoliko dana posle tog takmičenja smo organizovali, za decu naše Školice, još jedno slično takmičenje gde smo pozvali i decu iz Srbobrana i na taj način želeli da promovišemo našu ideju i na mesta iz okoline Vrbasa. 2016.godine smo u okviru drugog kola takmičenja pod nazivom „Atletsko proleće“ proslavili desetogodišnjicu rada i na tom takmičenju smo okupili preko 100 klinaca. Za ovu godinu smo predali projekat opštini Vrbas za organizacuiju trećeg kola ovog takmičenja, ali na žalost sredstava u budžetu za ovakvo takmičenje, koje je bilo potpuno besplatno bez ikakavih kotizacija i startnina, koje okuplja samo decu naše opštine, nije bilo. Moram napomenuti da smo u prvom i drugom kolu bili potpomognuti sredstvima kako iz opštinskog tako i iz pokrajinskog budžeta, međutim veći deo novca smo dobili od sponzora bez kojih ovo takmičenje sigurno ne bi moglo biti održano.
Međutim, nismo odustali od organizacije trećeg kola tog takmičenja i nadam se da ćemo uspeti u tome.

Pored redovnih treninga, tri nedeljno, od kojih je jedan na bazenu, često organizujete dodatne treninge sa uspešnim sportistima, koji se sa decom druže i predstave im određeni sport. Sa kojim sportovima su se deca do sada upoznala?

Ideja je bila da u rad Školice sporta Jumper uključimo i druge trenere konkretnih sportskih grana, košarke, rukometa, odbojke, karatea pa i folklora i da deca iz „prve ruke“ dobiju osnovne informacije o pojednim sportovima i da na taj način, kada za to dođe vreme i uz naš savet, naprave dobar izbor sporta, što je jedan od osnovnih zadataka naše Školice. Prezentacije obično imaju četiri dela. U prvom delu imamo video prezentaciju određenog sporta, posle toga imamo prezentaciju određenih elemenata igre u sali od strane igrača koji su došli u pratnji svog trenera,u trećem delu prezentacije deca rade zadate zadatke, i na kraju imamo tzv. „smešni“ deo kada u kabinetu uz neki zanimljivi crtani film završimo trening. Od sportova koje imamo u planu za ovu godinu su još i džudo, aikido, atletika (pojedine discipline) i fudbal.

Prošle godine pokrenuli ste akciju Približimo sport deci?

U novembru prošle godine pokrenuli smo akciju Približimo sport deci i do sada je akciju podržalo četiri sponzora, Stomatološka ordinacija dr Baletić, PP “Sava Kovačević”, a dva sponzora su želela da ostanu anonimna. Ideja je da oni, uz određenu donaciju u vidu novčanih sredstava ili rekvizita pomognu u radu kluba i na taj način omoguće određenom broju dece da uz povoljnije uslove naprave svoje prve sportske korake. Otkriću jednog „anonimnog“, a to je moj brat Nenad, koji već duže vreme i sa velikim uspehom radi u inostranstvu kao trener zadužen za kondicionu pripremu sportista, i kao takav pripada najboljim trenerima, slobodno mogu reći ne samo u našoj zemlji i zemljama u okruzenju već i u Evropi. On sa svojim idejama učestvuje u radu naše Školice.

U planu je projekat ‘Druženje sa šampionima’, o čemu se radi?

Ovo je projekat koji je odobren i delom će biti finansiran iz budžeta opštine Vrbas. Projekat koji planiramo od početka ove sezone i nadam se da ćemo ga realizovati u potpunosti. Vrbas je nekada bio izvor talentovanih i vrhunskih sportista na koje su naša deca mogla da se ugledaju i da im u neku ruku predstavljaju sportski uzor. Po mom mišljenju to je jedan jako bitan faktor u razvoju sporta u celini, pogotovu za jednu ovako malu sredinu kakav je Vrbas. Svedoci smo da danas u Vrbasu ne možemo da se pohvalimo brojem vrhunskih sportista, sem par pojedinaca predvođeni Ljubom Jalovim, koji nas uspešno reprezentuje i na međunarodnoj sportskoj sceni.
Talentovane dece ima, ali oni posle par godina bavljenja sportom jednostavno nestaju sa sportske scene. Uzroke ne želim da tražim niti da upirem prst u nekoga, ali je činjenica da je sport u Vrbasu na jako niskim granama.“Druženje sa šampionima“ je druženje sa mogućim idolima dece Školice sporta Jumper i to sa sportistima koje su oni viđali na TV-u sa najsjanijim odličjima sa najvećih svetskih takmičenja. Konkretno u planu nam je druženje sa Ivanom Španović treće plasiranom sa olimpijskih igara u Riu 2016. i prvakinjom Evrope za 2017.godine u skoku u dalj, koju planiramo da posetimo u toku proleća u zavisnosti od njenog plana priprema i slobodnog vremena. Takodje nam je u planu i poseta našem najboljem rvaču Davoru Štefaneku, koji je nosilac zlatne svetske i olimpijske medalje. Još jedan atletičar sa kojim bih voleo da upoznam decu Školice sporta Jumper je i Mihail Dudaš naš najbolji višebojac, trećeplasirani sa evropskog dvoranskog prvenstva u Geteborgu 2013. Mislim da su to ljudi koji zaista treba da budu ne samo sportski uzori, već i po mnogo čemu uzori svoj deci. Naravno, ima još dosta vrhunskih sportista sa kojima bih voleo da se deca, bar na kratko druže, i ukoliko nam vreme i sredstva dozvole sigurno da ćemo taj spisak proširiti za još par imena. Iskreno se nadam da ćemo zacrtano i ostvariti i pored toga što je sve to zaista teško uklopiti, a zahteva i određena ne mala novčana sredstva.