Marko Srdanović, istoričar umetnosti, knjižar, i pisac, rođeni Vrbašanin, predstavio je sinoć u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš“ roman „Lažov“ („Biblioner“), prvu knjigu kojom se predstavio književnoj publici u Srbiji, i koja je bila u izboru za NIN-ov roman godine. O knjizi su govorili dramski pisac i scenarista, romanopisac i reditelj, profesor FDU Đorđe Milosavljević, i izdavač i urednik knjige Nebojša Palić. U punoj čitaonici vrbaske Biblioteke, Srdanović je rekao da je posebno zadovoljan što prvu knjigu promoviše u Vrbasu.

„Srećan sam što promovišem svoju prvu knjigu u Vrbasu, u biblioteci u kojoj sam došao u prvi dodir sa književnošću, i zadovoljan sam kako je sve ispalo. Ozbiljno sam shvatio preporuku prijatelja koji mi je rekao da ako želim da pišem moram da se izborim sa sopstvenim demonima. Pomislio sam da čovek ne može da se našali na tuđi račun ako ne može prvo da se našali na svoj. U svemu ima i dosta autobiografskih elemenata, pisanje je poslužilo i za izbacivanje sopstvenih frustracija, za spremanje onog što se guralo pod tepih“, rekao je Srdanović, i dodao da je “Lažov” priča o tri generacije, o onim koji su od njega za nijansu stariji, o njegovoj generaciji, i o onim pred kojima je tek put.

Nebojša Palić naglasio je da se radi o osobenoj knjizi u srpskoj književnosti. „Ovaj autoironijski roman prevazilazi standarde srpske književnosti danas i to je bio moj razlog da objavim „Lažova“, prvu knjigu Marka Srdanovića. Očekujem da već drugi roman bude još bolji, a Marko je obećao da će to biti već ove godine“, rekao je Palić.

Profesor FDU Đorđe Milosavljević istakao je da Marko ima redak talenat za književnu priču protkanu duhovitošću. “Navikli smo da ako je priča ozbiljna, mora biti i depresivna i mračna, a uveren sam da kako je god stanje u društvu u kom živimo, naš razgovor i čitanje ozbiljnih tema mogu biti duhoviti. U tom smislu ‘Lažov’ je veoma zabavna knjiga“, rekao je Milosavljević.

U okviru  početka predstojeće manifestacije „Muzeji Srbije deset dana, od deset do deset,“ u vrbaskom gradskom Muzeju održana je  temetaska prezentacija koja ove godine nosi naziv „Muzeji u gostima“. Vrbašanima se predstavio kraljevački Muzej, koji je inače upriličio izložbu koja je u vrbaskom Muzeju bila otvorena od početka godine, sve do 30. marta.

Prezentaciju rada, aktivnosti i delatnosti kraljevačkog Muzeja održala je Tanja Mihailović, arheolog koja je rekla: “Za naš Muzej, Ministarstvo kulture kaže da je jedan od najuspešnijih,kao što je uspešan i Vaš Muzej koji je  upravo zbog ove manifestacije, Muzeji  Srbije, deset dana od 10 do 10, proglašen  Muzejom za 10.“

Ona je na ovoj prezentaciji govorila o širokoj delatnosti  Muzeja iz kojeg dolazi, o njegovom osnivanju, o ljudima koji su ga stvarali, ali i  o mukotrpnom radu muzejskih poslenika, o adaptaciji adekvatnog muzejskog prostora.

Kraljevački Muzej osnovan je 1950. godine, a pokriva prostor  Vrnjače Banje, Raške i Kraljeva. Muzej ima Galeriju freska jednu od retkih u zemlji, stecište je mnogobrojnih umetnika, likovnih izložbi. Manifestacija Dečji majski salon živi 43 godine. 1980. osnovali su i Arheološko odeljenje. U Muzeju se organizuju veliki i značajni naučni skupovi, i uspešno se izdaje više od deset godina muzejski časopis „Naša prošlost“ koji je dizajnerski i tehnički veoma bogato opremljen, a u njemu pišu ugledni naučnici.

Promocija zbirke Miloša Galetina „Brod u sećanju“ održana je sinoć u čitaonici Narodne biblioteke „Danilo Kiš“. Galetin, koji je 1999. godine pobedio na Festivalu poezije mladih, objavio je, pre ove, četiri pesničke zbirke. Svoju petu knijgu promovisao je u društvu Nemanje Nešića, gitariste i kantautora, koji je od Galetinovih stihova stvorio muzičke numere.

U duhu, koji je pomalo i „Balaševićevski“, ovaj autor evocira svoja sećanja na detinjstvo, obale Tise, širke vojvođanske ulice i neprežaljene trenutke ljubavi i sreće. „Galetin je najdosledniji savremeni lirik sa ove strane Dunava“, zapisao je o njemu Miroslav Aleksić, uz konstataciju da su u ovoj poeziji prepoznatljivi i motivi Crnjanskog što zaokružuje njegovu panonsku liriku.

Miloš Galetin rođen je u Novom Bečeju 1976. U tom mestu i sada živi i radi kao nastavnik srpskog jezika i književnosti. Zastupljen je i u antologiji svetske ljubavne poezije „Tebi, pesme ljubavi“, a ljubav je i najčešći motiv njegovog stihotvorstva.

Završena je ovogodišnja selekcija i žiriranje umetničkih radova za Prolećni Salon ULUV-a 2017. Кonkursu se odazvao veliki broj umetnika, članova Udruženja. Pristiglo je više od 70 autorskih radova različitih tehnika i likovnih izraza. Selektor Lora Mitić, istoričar umetnosti iz Beograda, odlučila je da glavna nagrada ovogodišnjeg Prolećnog Salona pripadne Tanji Perunović za delo „ON visok, JA niska“.

Osim glavne nagrade, objavljene su i nagrade za slikarstvo, čiji je dobinik Petar Šušulić za rad „Grace Jones“, za vajarstvo, koja je pripala Blagoju Orboviću za tvorevinu „Jato“, i za fotografiju, koja će biti dodeljena Borisu Baranovskom, za delo pod imenom „Budućnost“.

Po odluci selektora, dva autora i njihova dela zaslužila su specijalne nagrade. To su Radomir Glušac, (delo „Zapisi 1“, u oblasti slikarstva) i Nikola Banićević ( u domenu fotografije, za rad pod nazivom „Predizborna“).

Izložba i dodela nagrada Prolećnog likovnog Salona ULUV 2017. planira se za 21. mart, sa početkom u 19 časova, u Galeriji Кulturnog centra Vrbasa. Biće izloženo 37 radova koje je probrao selektor.