Postdekonstruktivizam je naziv izložbe slika, autora akademskog slikara Igora Radovića, koja je sinoć otvorena u Galeriji Kulturnog centra Vrbas. Silvia Jelačić, galeristkinja, najavljujući otvaranje izložbe, rekla je publici da su u prilici da pogledaju nakon 18  godina, drugu izložbu ovog likovnog stvaraoca u Vrbasu.

Milijana Radovanović, akademska slikarka, otvarajući likovnu izložbu naglasila je da umetniku treba publika i da ni apstraktni ritam Radovićevih slika, kroz koje on povlači svoje boje, koje na kraju nagoveštavaju optimizam, nisu žive bez publike.

„Ove slike koje sam radio u prethodnoj i ovoj godini, predstavljaju logičan nastavak onoga što sam radio u prethodne dve decenije, ostajući veran apstraktnom asocijativnom likovnom izrazu“, rekao je autor.

Možda se najbolje ilustruje rad ovog umetnika rečima iz kataloga izložbe koje je napisala Milijana Radovanović, a koje kažu da Igor Radović, po opredeljenu apstraktni slikar u savremenom svetu  je kao vrač u pećini među svojima bežeći u zidove svesti ili sna… naslovljavajući ovaj tekst  koji predstavlja suštinu emocije umetnika, naslovom , koji kaže „Na liniji ili Kako zagrliti realnost“.

Bogat, raznovrstan i zanimljiv filmski i pozorišni program, kao i nekoliko predavanja i promocija, očekuju nas tokom marta u bioskopu „Jugoslavija“ Kulturnog centra Vrbasa. Pored projekcija popularnih holivudskih filmova, na velikom platnu pojaviće se i nekoliko domaćih ostvarenja, kao i filmova iz evropske produkcije. Opširnije podatke pogledajte na stranici našeg sajta Bioskopski repertoar za mart.

Danas je svečano obeležen Dan biblioteke „Danilo Kiš“ u Vrbasu ili kako je to rekla Milijana Radovanović, direktorka, obeležava se rođendan pisca, ustanove i rođendan svih čitalaca. Ona je ovom prilikom uručila poklon knjige najboljim čitaocima i donatorima Biblioteke. Književnik Branislav Zubović je predstavio gosta profesora književnosti sa beogradskog Filološkog fakulteta, inače direktora Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković, najstarije  u Srbiji,  dr Aleksandra Jerkova, vrsnog poznavaoca književnog dela i ličnosti velikog našeg i evropskog pisca Danila Kiša.

Dr Jerkov je sa setom otpočeo priču  o Kišu, pritom evocirajući i neke uspomene koje ga vežu za Vrbas i za neko vreme koje je iščezlo i koje se više bavilo životom, nego što je to slučaj danas, jer „život nam se nekako usredsređuje samo na onaj ekonomski, a manje na neki humanistički  deo“, rekao je. Nastavljajući snažno i emotivno da govori o Kišu, zbog kojeg je ili zbog čijeg je snažnog književnog opusa i sam napustio svet matematike i ušao u svet književnosti sa 16 godina.

„Kiš je bio neobičan, vulkanskog temperamenta, drugačiji od drugih. Pisac koji je svaki put izmišljao književnost i nije se uklapao, erudita, kosmopolita. O Kišu i danas pišu evropski pisci, nama znani i neznani i u akademskim krugovima Evrope zovu ga piscem pisaca,“ rekao je dr Jerkov, pojašnjavajući značaj Kišovih dela od „Mansarde“, „Grobnice za Borisa Davidovića“, „Enciklopedije mrtvih“ i drugih, pominjući njihov tektonski uticaj na ovdašnju i evropsku književnost, kao i na društevnu stvarnost, o kojoj je onda retko ko smeo, ali i umeo  da priča, odnosno piše.