Dvadeset godina od izlaska svoje prve poetske zbirke, pesnik Goran Labudović Šarlo obeležio je objavljivanjem izbora iz svoje poezije, pod nazivom „Sto pesama“. Ljubiteljima pisane reči u Biblioteci „Danilo Kiš“ ovaj izbor su sinoć predstavili književnik Branislav Zubović i autor.

Labudović je od te 1996. godine, publikovao sedam knjiga pesama, mnoge od njih zastupljene su u pesničkim antologijama, nagrađivane su i prevođene, i upravo su se one našle u osmoj knjizi ovog našeg sugrađanina. Književnik Branislav Zubović nazvao je ovo stvaralaštvo „poezijom pevanja i mišljenja“.

„Sastavljanje izbora pesama nije lak posao. Već na početku izbor je ograničen brojem, jer se u naslovu sugeriše da zbirka sadrži sto pesama. Izborom treba svesti poetske račune i napraviti presek iz ukupnog dosadašnjeg opusa. Zato je teško govoriti samo o ovom izboru, a ne reći ponešto i o onome što se nalazi van njega. Za Labudovićevo stvaralaštvo može se reći da u prvom planu ima naraciju. Pesme gradi dosetkom i od običnih stvari stvara ključne. On ispisuje metaforičko viđenje sveta i zato kod njega nalazimo uvek nov i svež kontekst pesme“, istakao je Zubović.

Knjigu je objavio beogradski „Gramatik“, a prvu promociju imala je na Beogradskom sajmu knjiga.

Novelista Nandor Major, prisutan u književnosti svojim pripovetkama i kratkim pričama već 6o godina, ovogodišnji je dobitnik književne nagrade „Sirmai Karolj“. Na svečanosti upriličenoj u Gradskom muzeju Vrbasa, izbor laureata obrazložili su članovi žirija Đeze Bordaš i Đula Feher Gobi. Nagrada, koja se sastoji od plakete, novčanog iznosa i zlatnika, uručena je Majorovoj supruzi, pošto je književnik zbog bolesti bio sprečen da prisustvuje dodeli.

Ova nagrada se inače naizmenično dodeljuje autorima koji stvaraju na srpskom, odnosno mađarskom jeziku. Dodeljuje se za objavljene pripovetke i novele, pošto se i sam Karolj Sirmai bavio ovim vidovima književnosti. A kako je Sirmai živeo i stvarao u Vrbasu i Temerinu, i memorijali se naizmenično održavaju u ova dva grada.

Ovogodišnji laureat stvara na mađarskom jeziku. Rođen je u Vrbasu, 1931. godine. Svojevremeno je bio i istaknuti političar i dva puta predsednik veća AP Vojvodine, ali prvenstveno je književnik i publicista. Prvu knjigu objavio je 1963. godine, a za poslednju „Gledajuću iza sebe na uglu ulice“, zavredio je nagradu „Sirmai Karolj“.

„Ovo je knjiga o nama. U njoj se pominju mnoga mesta, a najčešće Vrbas, u kom je Major rođen, Kruščić, u kom je odrastao, i Novi Sad, u kom je proveo najveći deo života. Kada ne bi znao poreklo autora, čitalac bi lako kroz ovo štivo, kroz imena naselja i ljudi koje Major pominje, otkrio odakle autor potiče. I u ovih 14 pripovetki i 40 kratkih priča, potvrđeno je njegovo stvaralaštvo“, rekao je predsednik žirija Đula Feher Gobi.

Dodeli su prisustvovali i predsednik opštine Vrbas Milan Glušac, direktor KC Vrbasa Rihard Hengl, delegacija iz opštine Temerin, a u umetničkom delu programa nastupili su ženska pevačka grupa vrbaskog društva „Sirmai Karolj“, predstavnici Osnovne muzičke škole iz Vrbasa, kao i recitatori koji su čitali odlomke iz Majorovih dela.

Dva velika jubileja slikara Adalberta Bele Pehana obeleželi su, izložbom njegovih radova, Gradski muzej Vrbasa i Gimnazija “Žarko Zrenjanin”. Prisutnima su se na otvaranju izložbe obratile direktor Gimnazije Tatjana Kažić i rukovodilac Gradskog muzeja Vesna Grgurović. Povodom 110 godina od Pehanovog rođenja i 30 godina od smrti, o ovom stvaraocu, koji nadilazi okvire Vrbasa, Vojvodine, pa i nekadašnje Jugoslavije, govorio je akademski vajar Vojimir Dedeić.

“O Pehanu kao umetniku izostaju stručni radovi o monografije, iako ih on zavređuje. Ovaj izuzetan portretista i pejzažista, ostao je pomalo i u senci svoga oca, Jozefa Pehana. Bela je bio genijalan slikar. Njegovi portreti očaravaju psihičko stanje modela, a birao je modele među običnim ljudima našeg podneblja. Pajzažima Bele Pehana dominiraju uglovi i krovovi Vrbasa i vojvođansko nebo. Bio bi prezadovoljan da zna da se u školi u kojoj je radio otvara jedna ovakva izložba i da u njoj postoji likovna galerija”, kazao je Dedeić.

Pehan Mlađi je bio ne samo vrstan slikar i profesor likovne umetnosti u Vrbaskoj gimnaziji, nego je bio pionir reklame i dizajna, a osnivač je prvog ovdašnjeg foto-kino kluba, pošto se bavio i fotografijom.

Otvaranje izložbe su muzikom oplemenile učenica OMŠ u Vrbasu, Staša Aleksić, u pratnji svoje profesorke Vesne Stankov. Pehanovi radovi iz kolekcije Gradskog muzeja postavljeni su u gimnazijskoj galeriji narednih nedelju dana.

Prvi roman našeg sugrađanina Mira Radojevića “Rat idola” objavljen je u izdanju izdavačke kuće “Presing” iz Mladenovca. Svoju premijeru imao je na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu gde je u okviru štanda “Presinga” bila organizovana i njegova promocija. Glavna radnja romana smeštena je u početak devedesetih godina prošlog veka u kojima Radojevićev literarni junak vodi čitaoca kroz proces militarizacije vojvođanske palanke. Naizgled tiha seoska idila postaje poligon za medijske spekulacije, a građani (ne)svesne žrtve sopstvenih zabluda. U takvoj atmosferi mobilisani glavni junak prilikom odlaska u rat od oca na poklon dobija knjigu, da mu se nađe u teškim danima. Na putu ka frontu junak postaje svestan da u rukama drži “Priručnik za komandira odeljenja” nekadašnje JNA. I groteska može da počne.

Širi prikaz  romana “Rat idola” iz pera pesnika Momčila Bakrača dostupan je na našem sajtu ovde.